Челичне колонијалне плоче са вратом: Неопевани хероји гитарске позадине (И зашто би требало да бринете).
(Метална плоча са колонијалним вратом?)
Дозволите да разговарате о нечему што вероватно никада нисте видели на својој гитари– осим ако се усред соло не смањи и откотрља испод софе. Челична колонијална плоча са вратом. Звучи као занемарена реликвија из књиге о стемпанку, право? Али овај скромни комад метала је неопевани МВП структурне стабилности ваше секире, а његова позадина је хладнија него што бисте сигурно мислили.
Пре свега, шта чак * је * плоча за врат? Замислите да врат и тело ваше гитаре имају наменску везу. Вратна плоча подсећа на прстен за венчање– спаја их тако да не стварају духове једни друге током сесије. Без тога, твоја гитара би се сигурно љуљала као Јенга торањ у тајфуну. Ипак, колонијалне плоче за врат нису једноставно практичне; оне су мале таблете за време. Тхе “колонијални” стил се односи на оне са четири вијка, правоугаоне плоче које је 1950-их промовисала мала компанија за коју сте чули да се зове Фендер. И’ препознати, људи који су грешком дизајнирали рок 'н’ котрљајте са Телекастером и Стратокастером.
Ево ударца: ове плоче нису биле само шамаране да би изгледале. Направљени су да равномерно расподељују напетост, држећи врат гитаре чвршће постављен од метронома. Рани рокери нису имали времена за подешавање ноћних мора– били су превише заузети стварањем сценских скокова и узнемирујућим мамама и татама. Колонијална плоча је на крају била секторски критеријум јер је функционисала. Лако тако. Ипак, испод је где постаје зачињено: у времену, ове плоче су еволуирале од благог хардвера до култних антиквитета.
Штребери за винтаге гитару (брижни термин) поетски ће постати о “ера-тачно” вратне плоче. '52 Телецастер плоча вс. а ’59? Ох, шрафови су распоређени на различите начине, а стил фонта на серијском броју је * незнатно * курзивом. Важно је! Ентузијасти плаћају глуп новац за ове поене од тада, у свету гитаре, кредибилитет је краљ. Права колонијална плоча може претворити репродукцију право у а “реликвија” вреди хиљаде.
Али дозволите да не занемарите слона у том подручју: дизајн. Модерни мајстори су заправо претворили вратне плоче право у сићушна платна. Гравирани змајеви, ласерски урезани логотипи, чак и прилагођене поруке попут “Овај уређај се бори против комерцијализма” (гледајући те, панк бендови). Замените свој генерички тањир за нешто упадљиво, и неочекивано ваша гитара има позадину. “Да, ову плочу? Рестауриран са Јагуара из '67 који је издржао Вудсток. Мирише на пачули и лоше одлуке.”.
А после ту су митови. Икад раније чуо извештај да је Кеитх Рицхардс-ов Телецастер овратник промењен са поклопцем контејнера за пиво током 1972 екскурзија? Тотална свињарија, међутим, то је магија– ове плоче инспиришу приче. Они су неми сведоци вишегодишњих рифова, зној, и понеки контејнер за виски у ваздуху.
Па зашто би те било брига? Пошто свака гитара има срце, а вратна плоча је његова леђа. То је савет да се постигнуће често скривају на видику. Следећи пут када добијеш гитару, климни том малом челичном правоугаонику. Није једноставно држање врата у положају; то је сидрење година позадине, сваки пут по један струјни акорд.
(Метална плоча са колонијалним вратом?)
И ако те било која особа назове чудним што се шврљаш око челичног предмета, једноставно се смејте и констатујте, “То није фаза, Мама. то је * наслеђе *.”.
Питајте нас
ако желите да сазнате више, слободно нас контактирајте. (нанотрун@иахоо.цом)